Tango nije samo ples, muzika i poezija, on je pre svega osećaj koji nosimo u srcu pretvarajući ga u jedinstveni pokret na plesnom podijumu. Tango je hod, ali ne samo po plesnom podijumu, već i tanguerov (zaljubljenik u tango) čitav hod kroz život. Tango je neodvojiv od osećaja i osećaji su neodvojivi od tanga, oni su njegov izvor i osnova. Svaki čovek ima svoje osećaje, pa tako i svaka plesačica ili plesač imaju svoj stil plesa. Zbog svega toga se i kaže da tango nije u našim nogama već u našim srcima. Ruka je tek ruka. No kad se dotakne druge ruke, dogodi se nešto zaista posebno.

– Kad povežeš svoj život s tangom, počneš plesati sa srcem, tako kako se tango jedino i može istinski plesati – rekao je Michael Purnhagen, jedan od njujorških zaljubljenika u tango.

Što duže i više plešete tango, ples vam je sve “jednostavniji”, prirodniji i vaš život uskoro postaje – TANGO! Purnhagen je rekao da to nije prošnja ili molba, već upozorenje. Tango je način življenja, ne samo ples ili muzika. Zbog toga u argentinskom tangu ne postoje takmičenja. Ne možemo se takmičiti – u načinu življenja.

Horacio Ferrer, pesnik i predsednik argentinske nacionalne tango akademije (Academia Nacional del Tango), označio je tango kao način boemskog življenja ljudi koje više zanima druženje s prijateljima i zadovoljstvo, nego slava i novac.

Drugi su tango označili kao “dva ozbiljna lica i četiri vesele noge”…

Veliki tango poetik Enrique Santos Discépolo izrekao je, a danas to stoji zapisano na zidu argentinske nacionalne tango akademije: “El tango argentino es un pensamiento triste que se puede bailar” (“Argentinski tango je tužna misao koja se može plesati”).

Iako su njegovi koreni pre svega u Buenos Airesu i njegovim starim četvrtima koje su ga porodile, kao što su La Boca, San Telmo, Barracas, ulice Florida i Corrientes… njegov “pravi čar” (Ivo Robić: “Samo jednom se ljubi”) izrastao je u svim urbanim sredinama gde otuđenost i ubrzani način življenja uzrokuje traženje drugačijeg načina života.

Tango je danas, nakon što je devedesetih godina prošlog veka, poput feniksa oživeo i doživeo svoj svetski revivel, stekao status svetske subkulture. On je danas (kao što je bio i u svom prvom zlatnom dobu), način razmišljanja, svojevrsna elegancija u svemu što radiš, jedan potpuno poseban, dostojanstven i pomalo transcendentan oblik erotike. Uticao je, pre svega u svojoj domovini Argentini, na razvoj poezije, dramatike, mode, slikarstva, arhitekture…

OSTAVITE KOMENTAR